Merkantilna soja
Soja je među njivskim biljkama najvažnija proteinsko – uljana kultura. Okruglo zrno soje (Glycina hispida) može biti žute, zelene, crne boje ili višebojno. Zrno soje ima visoku kaloričnu vrednost (422 Kcal na 100 g).
Zavisno od sorte, uslova i načina gajenja, sadrži 35 – 50% proteina, 17 – 24% ulja, do 30% ugljenih hidrata i 4 – 7% mineralnih materija. Soja sadrži vrlo važne biološki aktivne materije: fosfatide (2,5%), vitamine kompleksa A i B, C, D, E, makrolemente (kalijum oksid, kalcijum oksid, magnezijum oksid, itd.) i mikroelemente (mangan, molibden, bakar, bor).
Proteini soje su visoke biološke vrednosti i sadrže važne aminokiseline: leucin, cistin, tirozin, triptofan, arginin, histidin i dr., slični su proteinima životinjskog porekla. Po aminokiselinskom sastavu protein semena soje sličan je proteinu kokošijeg jajeta.
Upotreba: Soja ima veoma široku upotrebu, kako u ishrani ljudi i domaćih životinja, tako i u industrijskoj preradi. Soja se može višestruko iskoristiti, praktično svih 100%.
Uslovi skladištenja: Soja za industrijsku preradu se pakuje i isporučuje u vrećama ili u rasutom stanju (rinfuzi). Smešta se i čuva u magacinima, silosima i drugim prostorijama koje su suve, čiste i koje se mogu lako provetravati.
Transportni zahtevi: Transportovanje soje vrši se u čistim i zatvorenim vagonima, kamionima, brodovima, rečnim teretnim plovilima ili drugim pogodnim transportnim sredstvima koja ne smeju imati strane mirise koje bi soja mogla apsorbovati.
Soja mora ispunjavati sledeće zahteve:
- najviše 2% ukopne nečistoće,
- sadržaj vode i isparljivih materija najviše 14%,
- sadržaj ulja najmanje 34%,
- kiselost estrahovanog ulja kao oleinska kiselina najviše 2%,
- sadržaj proteina najmanje 34%.
Robu mora da prati izveštaj o analizama koje je izvršilo stručno lice.
Soja je praćena dokazom o izvršenom GMO testu.